O Grčkoj

OPŠTE INFORMACIJE
Grčka se nalazi u istočnom Mediteranu, na raskrsnici 3 kontinenta: Azije, Afrike i Evrope. Na severo-zapadu se graniči sa Albanijom, na severu sa jednom od bivših jugoslovenskih republika i sa Bugarskom, na istoku-sa Turskom. Površina Grčke iznosi 132000 km², Broj stanovnika prema popisu iz 2000.god. iznosi 11 miliona , od kojih su 95% Grci a ostale etničke manjine su Turci, Albanci i Bugari. Grčka se sastoji od kopna i od oko 1000 ostrva. Najveća od njih su Krit, Eubeja (gr. Evia), Ios, Krf (gr. Kerkira),  Lezbos (gr. Lezvos), Rodos i dr. Većina ostrva su nenaseljena.

Teritorija Grčke je podeljena na 52 administrativne jedinice (gr. nomos) a koje su podeljene u eparhije. Okruzi uglavnom nose nazive svojih glavnih gradova ali su zadržali i istorijske nazive regiona kao što su : Tesalija, Trakija, Makedonija, Peloponez i dr. Glavi grad je legendarna Atina sa populacijom od oko 5 miliona ljudi. Drugi veći gradovi su: Solun (gr. Thessaloniki), Volos, Heraklion, Larisa i dr. Grčka je pretežno planinska zemlja. Njen najviši vrh Mitikas (2917m.n.v.) pripada planini Olimp (gr. Olimpos). Savremena Grčka se odlikuje razvijenom turističkom infrastrukturom. To je sasvim i razumljivo, Grčku zapljuskuju 3 mora što je dodatno čini atraktivnom turističkom destinacijom. Svake godine ovu zemlju poseti oko 11 miliona turista–skoro kao i njena celokupna populacija. Industrija i nije baš tako razvijena, za razliku od poljoprivrede, čemu prevashodno doprinose veoma povoljni klimatski uslovi. Poljoprivreda upošljava oko 20 % stanovništva. Glavni poljoprivredni proizvodi su: žitarice, pamuk, duvan, masline, voće i povrće.

Vreme u Grčkoj je +1 sat u odnosu na Srbiju.
 

RELIGIJA
Zvanična religija u Grčkoj je Pravoslavlje, sa oko 98% vernika. Crkva nije nezavisna institucija (zemlja u kojoj je pravoslavna crkva-državna crkva). Grčka pravoslavna crkva je autokefalna i njeno sedište se nalazi u Atini. U isto vreme pravoslavne crkve monaške republike na Svetoj Gori Atos, crkve Dvanaest ostrva (Dodekanisou) i crkve na Kritu su u nadležnosti Vaseljenske Patrijašije sa sedištem u Carigradu.

JEZIK
Službeni jezik je grčki, koji se razvio na osnovama starogrčkog. Jezik starih Grka je imao veliki uticaj na razvoj svetske kulture i jedan je od najstarijih jezika (prvi zapisi datiraju još od VIII. veka p.n.e.). U savremenoj Grčkoj, usled razvoja turizma često se može čuti engleski i nemački jezik, a usled naseljenosti od strane imigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza sve je češća primena i ruskog jezika.

KLIMA
Grčka pripada mediteranskoj klimatskoj zoni. Leti skoro da i nema padavina dok je zimski period praćen pljuskovima i vetrovima. Zima u Grčkoj nastupa kada se temperatura spusti ispod 6 ºC, mada ta temperatura ne traje duže od 2 nedelje. Prosečna temperatura zimi iznosi 12 ºC a najhladniji mesec je februar. Vrlo retko pada sneg koji se zadržava ne duže od 3 dana za razliku od planinskih vrhova koji su gotovo sve vreme pod snežnim pokrivačem. No tokom letnjih meseci vreme je toplo i suvo. U vrelim letnjim danima i noćima možete uživati uz prijatan i blag povetarac.

VALUTA
Zvanična valuta je Evro. U većini slučajeva plaćanje se može vršiti kreditnim karticama: Visa, MasterCard, Diner's club, American Express i dr. Novac se može promeniti u menjačnicama, bankama, hotelima.
 

ISTORIJSKI PREGLED
Geografski položaj Grčke je jedan od osnovnih faktora njenog kulturno-istorijskog razvoja. V- VI vek p.n.e. Antička Grčka dostiže svoj vrhunac. Grčka ide ka novom dobu ubrzanog napretka koji je uveo u period danas poznat kao klasično doba. To je period koji ostavlja iza sebe mnogobrojne spomenike i relikvije. Po prvi put grčki grad-država gubi svoju nezavisnost kao rezultat pobede makedonskog cara Filipa II. Nakon toga je usledila invazija Rimljana sredinom II veka p.n.e. Do 1453. god. Grci su bili u sastavu Rimske Imperije, kasnije Vizantije. Od 1453. god. Grčka pada pod vlast Otomanskog carstva pod kojim ostaje 450 godina. Početkom XIX. veka počinje oslobodilački rat protiv Turaka. Rezultat duge i krvave borbe je proglašenje nezavisnosti 1834. Istorija XX. veka je prepuna krvavih događaja. Početak XX. veka bio je obeležen Balkanskim ratovima (1912-1913) nakon čega se Grčka oslobađa od turskog jarma. Prvi svetski rat ne zaobilazi Grču, zahvaljujući brojnim pobedama Grčkoj se pripaja Zapadna i Istočna Trakija, ostrva  Tendos i Imvros a država stiče pravo na upravljanje gradom Smirna (grčki grad na zapadnoj obali Turske ). Iz tog razloga 1919. u Turskoj počinje revolucija predvođena od strane Mustafe Kemala u nastojanju da svrgnu sultana i ponište rezultate sporazuma. U cilju odbrane svoje zemlje, Grčka objavljuje rat Turskoj 1919. koji ujedno i gubi a u nastojanju da se izbegne dalje krvoproliće doneta je odluka o preseljenju Turaka iz Grke u Tursku i obratno.Taj događaj ulazi u istoriju pod nazivom "Maloazijska katastrofa". Zatim nastupa II svetski rat 1941-1944 gde je država bila pod okupacijom Italije, Nemačke i Bugarske, potom građanski rat 1946-1949, vojna diktatura 1967-1974. Do 1973god. Grčka je bila ustavna monarhija. Poslednji kralj Konstantin II sada živi sa svojom porodicom u Londonu. 1981.god. Grčka postaje članica Evropske Unije.
 

POLITIČKO UREĐENJE
Grčka je parlamentarna republika sa predsedničkim oblikom vladavine. Predsednik države je Karlos Papuljas, izabran od strane parlamenta na period od 5 godina. Zakonodavnu vlast sprovodi jednodomi parlament sa 300 poslanika koji se biraju na 4 godine. Na čelu vlade je trenutno Georis Papandereou koji je ujedno i lider PASOK-a ( socijalistička partija ). Izbori se sprovode svake 4. godine a pravo glasa ima svaki punoletan građanin. Nije teško primetiti da su Grci izuzetno politički nastrojeni spremni na višečasovnu  diskusiju  o političkoj problematici. Retko ćete sresti Grka koji nije politički opredeljen.
 

GRČKA KUHINJA
Samim tim što je na jugu, raznovrsno voće i povrće je na raspolaganju tokom cele godine. Skoro sve se priprema na maslinovom ulju. Nacionalnu kuhinju odlikuje širok asortiman jela, popularan i u mnogim evropskim zemljama. Glavi deo ishrane je riba. Jagnjetina kao i suvlaki su čest izbor. Supa i nije baš zastupljena na meniju ( efekat vruće klime ), mada se u ponekim tavernama može naručiti čorba od pasulja "fasolada". Preporučujemo vam da probate goveđu supu " vrasto". Kafa je izuzetno zastupljen napitak, i to "grčka kafa" koja se može piti kao "gliko"-slatka, "metrio"-srednja i "sketo"-gorka. U grčkoj kuhinji su takodje izuzetno zastupljena jela od morskih plodova ili "talassina" kao što su : lignje, hobotnice, rakovi, školjke i raznovrsna riba koja se služi sa umakom od maslinovog ulja i limunovog soka. Riba i morski plodovi se obično pripremaju u posebnim ribnim tavernama "psarotaverna" od kojih se većina nalazi na samoj obali. Gde god da ste, sigurni smo da ćete naići na neki snek bar, kafeteriju, tavernu, pekaru, roštilj. Čini se kao da je cela zemlja ispunjena stolovima a vlasnici raširenih ruku čekaju baš Vas. Noćna poseta taverni je jedna od omiljenih razonoda kod Grka gde po pravilu vlada izuzetno opuštena atmosfera, uglavnom se pije pivo, belo vino kao i neizbežna "grčka vodka"- uzo. Radno vreme restorana je od 12:00- 16:00 i od 20:00 – 00:00, neki od njih rade i do 02:00 ujutro.

PRAZNICI
Verski praznici koji se ujedno praznuju i kao državni  su: Božić, Bogojavljenje, Uskrs, Uspenje,  Sveti Dimitrije, Sveta Trojica, grčki dan nezavisnosti "OHI" Od 1924. u Grčkoj se praznuje po julijanskom kalendaru-n.pr. Božić 25. decembra. Mali procenat praznuje po gregorijanskom kaledaru. Svaki grad slavi svog zaštitnika, tako u Solunu na primer slave Svetog Dimitrija.

Državni praznici u Grčkoj su:
-1. januar-Nova godina.
-6. januar-Bogojavljenje.
-Katara deftera prvi dan uskršnjeg posta.
-25. mart-Dan nezavisnosti, najveći nacionalni praznik. Na ovaj dan 1821.god. počeo je oslobodilački rat protiv turskog jarma.
-Uskrs.
-1. maj-Praznik rada.
-9. maj-Dan majki.
-Dan Svetog Duha 50. dan posle Uskrsa.
-15. avgust-Uspenje Presvete Bogorodice.
-28. oktobar-nacionalni praznik "OHI".
-25. decembar-Božić.
-26. decembar-Badnje veče (1.dan).

KAKVI SU GRCI ?
Mnogi imaju tendenciju da posete zemlju-kolevku evropske civilizacije. Zemlja heroja i bogova gde se može osetiti dubina umetnosti antičke Grčke. To ima veze prvenstveno sa prirodom karaktera modernog Grka-koji se ne razlikuje baš mnogo od svog pretka. Kakvi su oni zapravo? Evropljani sa filozofskim stavom o životu, muškarci koji bezrezervno ispoljavaju nežnost prema lepšem polu-i samim tim zauzimaju titulu "evropskih šampiona".  Grci su narod koji promoviše zdrav stav prema životu, prilično su religiozni, što se može zaključiti i na osnovu velikog broja crkava i manastira. Praktično sve pripisuju crkvenim običajima a posebnu pažnju pridaju Božiću i Uskrsu. Ponosni su na svoju bogatu istoriju i na činjenicu da su potomci drevnih Grka. Vole i umeju da se zabavljaju. Vole da su u javnosti, na otvorenom, pod suncem-čemu doprinosi izuzetna klima. Nigde u Evropi nema toliko-festivala, praznika, karnevala..a i po broju taverni, barova i restorana teško da će naći sebi ravne. Grci se ne mogu odreći svoje omiljene sieste od 14:00-17:00, u tom periodu sve je mirno, prodavnice se zatvaraju. Posle ručka se prepuštaju svom omiljenom poslepodnevnom snu. Od 21:00 grad se polako budi i počinje raznolik noćni život. Ljudi izlaze na ulice, barove, diskoteke, taverne, "BUZUKI" (mesta za zabavu gde se svira grčka živa muzika) koji se pune ljudima i to sve može potrajati do 3-4 sata ujutro. Izuzetno izražavaju nacionalni karakter kroz tradicionalne plesove ("sirtaki", "kalamatianos", "kočari"). Nećete sresti Grka koji ne ume da igra i da pri tome to izvodi sa uživanjem. Dobar odnos sa Grcima se održava jednostavno: prihvatanjem opštih parvila ponašanja. Posećivanje crkava u šorcevima, kratkim suknjama, kratkim i otvorenim majicama-nije dozvoljeno. U nekim manastirima, prilikom posete, turistima se daju posebne suknje, pantalone i duge haljine.